Nismo umeli da prihvatamo. Ta nesposobnost da prihvatimo nešto suštinsko u onom drugom. Moja nesposobnost da spoznam njegovu tugu, i on koji nije prihvatio nepostojanje tuge i kajanja u meni.

Roman ovenčan nagradom Norveške asocijacije književnih kritičara i nagradom za književnost Nordijskog saveta, razotkriva razorne posledice prećutkivanja porodičnih tajni iz prošlosti i odluke da se mir kupi tišinom.

U ovoj veoma sugestivnoj priči, mračnoj i sumornoj, ukršta se prošlost i sadašnjost, a na maestralan način pokazuje kako ostajanje u tišini sve više udaljava naratora Evu i njenog muža Simona od osećaja pripadnosti za kojim oboje čeznu. Pomoću vešto intoniranog jezika, preciznog i jednostavnog, bez ijedne suvišne reči, naizgled obične svakodnevne teme kriju velike filozofske i istorijske dileme.

„Elegantna i jednostavna, ova proza otkriva izuzetan talenat.“

Publishers Weekly

 „Remek-delo koje uznemirava svojom tišinom.“

Norway Times

Bolan, ali inspirativan roman. Dani u povesti tišine urezuju se u čitaočev um i srce i nikada ga ne napuštaju.

Jewish Book Council

„Zanosno. Slojevi tišine su virtuozno i vešto utkani u konstrukciju ovog narativa, tako da otkrivanje jednog sloja uvek vodi ka otvaranju sledećeg.“

Mineapolis Star Tribune