Ovo nije knjiga putopisa, ali i jeste. Knjiga je to putovanja u proživljeno: kroz snove, realnost, umetnost i reči. Osam priča iz prošlosti Srbije, sveta i naratora. Opisuje i krajnosti: od tradicionalnog seoskog života, urbanog pisca u ruralnoj sredini, preko sankcija i ponižavanja, preko dalekog sveta Amerike koji ismeva neznanu kulturu i čoveka smešta u kavez, špartanja evropskom podzemnom železnicom ne bi li se umrežila sopstvena usamljenost, do detinjeg sećanja na mesto u kojem stanuju dve vere, i egzotičnih slika Afrike kroz san autora i Paula Klea. Od Kosova Polja i Sombora, preko grčkog ostrva do Sent Luisa i preko Berlina do Sidi-bu-Saida.
Milan Ristović izmiruje teme i kontinente, realno i nadrealno, uvezujući ih u celinu detaljnim, toplim, mirnim, nežnim opisima prirode, detinjstva, samoće, ljubavi. Sećanja ne idu bez sete, folklornog i arhaičnog; ali ni bez klasičnog, realističnog, modernističkog i avangardnog… Takav je doživljaj čitanja. Takav je i jezik. I u njemu lična istorija.
Sveska jeste mala, ali osećanja nisu. Sve je blago, intimno (i kada je široko). Ovo su biografije napuštenih kuća i opustelih duša – koje su nekada bile pune; slike sankcija i smrti, koje su nekada bile oličenje slobode i života. 
Dakle, životne priče. Male, ali velike.

Vladislav Bajac