Da li je tajna Istanbula u njegovom siromaštvu koje živi pored slavne istorije, što nasuprot tome što je toliko otvoren za spoljne uticaje vodi zatvoren mahalski i društveni život i što mu se svakodnevica sastoji od trošnih, krhkih odnosa u pozadini veličanstvene prirodne lepote okrenute spolja? Ali, svaka priča vezana uz opšte karakteristike jednog grada, njegov duh ili biće, pretvara se posredno u razgovor o našem sopstvenom životu, a još i više o našem sopstvenom duhovnom stanju.

Grad nema drugog centra osim nas samih.

Orhan Pamuk, Istanbul

Pisati o svom gradu nije nimalo lako. Slično je pokušaju da se opiše najbliskije biće. Ono koje je dato, bez pitanja da li ga volite ili ne. Jer grad je kao porodica u kojoj ste rođeni: ona je mogla da učestvuje u odluci hoćete li joj se pridružiti. Ali vi niste mogli o tome da odlučujete.

Orhan Pamuk je za vodiča odabrao nesumnjivu ljubav prema Istanbulu. I onda kada ga opisuje tamnim tonovima. Ovo je grad-knjiga u crno-belim kontrastima; topografija i duše i tela centra jedne imperije, a iz perioda njegove dekadencije u vreme Pamukovog detinjstva i mladosti.

Knjiga počinje kao saga o porodici, a završava kao portret grada.

Ovo je zapravo biografija Istanbula i autobiografija Orhana Pamuka.

Vladislav Bajac