„Određeni sklopovi za nas imaju značenje. Stoga mislimo da se ne mogu desiti igrom slučaja. Verujemo da je posredi trik. Kad se u rasporedu karata ne nazire neki prepoznatljiv sklop, kažemo da je špil promešan. Uplela se slučajnost. A to se događa zato što taj određeni redosled, za koji kažemo da je dobro promešan, nama ništa ne predstavlja.“

Put do misteriozne „Kokoškine lutke“ počinje u Drezdenu razorenom bombama na kraju Drugog svetskog rata, sa jevrejskim dečakom Isakom Dreznerom koji se nastanjuje u podrumu prodavnice ptica Bonifaca Fogela. U ovom neobičnom prijateljstvu, u kom isprva Bonifac „glasu iz poda“ ostavlja hranu, a glas mu zauzvrat suflira pri cenkanju s mušterijama, ubrzo će se uplesti čitava galerija nesvakidašnjih likova. Uloga ovih karaktera i njihovih priča naizgled je nasumična i nejasna, kako to u životu obično i biva. No kako mali delovi slagalice sve jasnije formiraju sliku i njena nepretenciozna grandioznost počinje da se nazire, postavlja se pitanje da li stvarnost unosi smisao u fikciju, ili je, zapravo, obrnuto. Uz pomoć stvarnih likova koji su kreirali umetnička dela a onda sami postali deo jednog – poput Oskara Kokoške i Tomasa Mana, izmišljeni pisac Matijas Popa i stvarni autor romana Afonso Kruz zamagljuju granice između mašte i zbilje, podsećajući nas koliko je jedno neodvojivo od drugog. Spajajući začudne slike u stilu magijskog realizma i formu nalik na dečje knjige u kojima ako okrenemo stranu sedam naš junak radi jedno, dok na strani devet bira drugi put, pisac nas vodi kroz događaje čije značenje sami moramo da dešifrujemo. Pisana sa uzbuđenjem koje donose intriga i zagonetke bez očiglednog rešenja, Kokoškina lutka je roman o nasumično pomešanom špilu karata u kom je neočekivano prijateljstvo osmice i dame od suštinske važnosti za kralja koji na dnu kutije sedi i čeka da mu se otvore karte.