Dopler se vratio iz šume u grad! A krstaški pohod Erlenda Lua protiv briljantnosti i konformizma se nastavlja!
Luovi romani su ranije nazivani „naivističkim“, ali sada su nam potrebne nove odrednice da bismo opisali ovaj specifični oblik iskrivljenog realizma.
Lu još jednom potvrđuje da je vispren pripovedač nesvakidašnje percepcije. I, dok mislimo da se zabavljamo čitajući o sumanutom ponašanju ovog egocentrika neobičnih navika i nazora, izloženi smo zapravo jednom brehtovskom procesu u kojem sve što nam se čini poznatim prvo bude oneobičeno, da bismo tek zahvaljujući tome mogli suštinski da ga spoznamo.
Roman Kraj nama poznatog sveta buntovniji je i snažniji nego svi prethodni. I dalje je tu luovski humor, ali ne možemo više bezbrižno da se smejemo, jer i iz naslova i iz teksta proviruje apokaliptična autorova vizija.
Sve licemerje sadašnjeg sveta (oličeno na primer u tome što stalno težimo bežanju u prirodu koju neprestano i svesno uništavamo), lažne vrednosti, falsifikati identiteta, primat materijalnog, novca, profita, odsustvo ljudskosti i pažnje, samo su neke od neželjenih tekovina civilizacijskog razvoja. A ono za šta smo mislili da je pozitivna tekovina – mediji i internet, njihova brzina i moć – zarobljava nas našim sopstvenim okovima straha i pesimizma. Istovremeno, taj tehnološki napredak prati civilizacijska regresija – mračne ideologije prete, klasne razlike sve su produbljenije, a netrpeljivost prema drugoj rasi i naciji, kao i netolerantnost prema drugačijem, deo su uobičajenog habitusa. Roman Kraj nama poznatog sveta može biti jedan od ključeva za razumevanje ovog našeg posrnulog sveta!

Pre je bilo mnogo lakše kad su ljudi imali vremena i kad im glava nije bila puna. Pre interneta nije bilo teško biti dobar čovek. Ljudi su imali sve vreme ovog sveta. Mogli su da misle na ono na šta su hteli.