Često sam se bavio takozvanim teškim temama, temama koje se povezuju sa bukom, nemirom i grandioznom bedom Velike istorije.

No ja sam se oduvek zanimao i za njenu suprotnost, tihi hod Male istorije, s njenim sporim menama, koje mogu da u našem životu ostave daleko veći trag nego Velika istorija i njena neretko površna dramatičnost. Pa ipak, tvrdim da je suprotstavljanje te dve istorije pogrešno. Bar u tom smislu da jedna isključuje drugu. Mi se formiramo kao ljudi u ukrštanju njih dveju.

Dakle, iako mnogo toga u ovoj zbirci eseja govori o bagatelama u uobičajenom smislu te reči, dakle o „sitnicama", istorija je kao nauka tokom poslednjih desetleća pokazala da su beznačajnosti retko baš to. Jer svet se ukazuje i u malim stvarima, u onim pojavama na koje smo se u toj meri navikli da su postale nevidljive ili postigle onaj poseban tip nevidljivosti koji izrasta iz nedostatka razmišljanja ili sumnje.

Peter Englund

Iz Predgovora srpskom izdanju