Nina Faber nikada i nije bila u skladu sa svojim vremenom. Nakon nekoliko objavljenih knjiga (uz važnu činjenicu da su je zaobišle sve značajne nagrade), nestala je iz javnosti. Narušena neuspehom i alkoholom, ona naizgled prevazilazi teškoće i susrećemo je na dan objavljivanja njene nove zbirke pesama, Bosfor. Nina je nervozna, a kada naleti na neutemeljenu, nerazumnu, negativnu kritiku, pada joj mrak na oči. Vreme je za payback!

Erlend Lu, o izdavaštvu piše s ironijskim otklonom, o susretu pesnikinje zašle u godine s jednim novim vremenom i o tome koliko se gneva može naći u njoj kada se odluči da stvari uzme u svoje ruke. Iako se ovaj roman može tumačiti pre svega kao jetka kritika nekompetentne književne kritike u sveopštoj krizi izdavaštva, u njemu su i izoštrena, vrlo slojevita oslikavanja psihologa, zaposlenih u Domu književnosti, prodavca i menadžera u knjižari a, posredno, i intelektualne i kulturne sredine uopšte. Haotičan niz epizoda, aluzija, alegorija, začinjen metaforičnim humorom, donosi slikovite opise neobičnih susreta među likovima ovog romana. I baš kada pomislimo da je Popis roman ovog norveškog pisca sa najviše gorčine od svih koje smo do sada pročitali, naletećemo na deo o ježu koji ne podnosi laktozu i nepogrešivo prepoznati luovski stil. Jednodnevni lični ponor glavne junakinje jeste mračna potka ovog romana, ali je njegova glavna tema zapravo položaj umetnika u današnjem vremenu.