"...Hana kasni. Iznenada, pažnju mi privlače crveni odsjaji u staklima izloga, potom, ulična pucnjava i uzbuđeni povici. Zajedno s gomilom, jurim bez duše ka obližnjem Opern placu. Prizor koji gledam pred sobom ledi mi krv u žilama: na ogromnoj lomači, okruženoj gestapovcima i policijskim psima, gore knjige! Ugljenisane stranice, cele i u komadima, kao crne krpe lete ka nebu, u kovitlacu. Pepeo pada na pločnik u hrpama, pa se ponovo diže uvis pod težinom novih i novih primeraka."

Iz knjige M.O.

Kada bi u nekom književnom snu to bilo moguće, sve knjige bile bi dovoljne samo (po) sebi. One dobre živele bi svoje živote ponekad se oslanjajući na svoje autore. One najbolje putovale bi i bez svojih tvoraca i bez ikakvih komentara. Same, ali ispunjene ljubavlju hiljada koji su ih razumeli i u njih se zaljubili čitanjem.

Iz komentara V.B.