„Dođi da vidiš ono što ja vidim“, poziv je kroz koji se prelama ne samo vizija likova novele Kristine Peri Rosi, nego i čitalaca koji po prvi put imaju priliku da se na srpskom jeziku upoznaju sa stvaralaštvom ove poznate urugvajske spisateljice, prevoditeljke i novinarke, dobitnice brojnih književnih priznanja. 
Da li je u pitanju čudna ptica ili neidentifikovani leteći objekat, leteći tanjir koji lebdi iznad sasušenih oranica krajolika koji čitalac u bilo kom delu sveta prepoznaje kao distopičan i koji je istovremeno deo neke moguće, neželjene zemaljske budućnosti, bliske koliko i sadašnjost, nije glavna zagonetka ovog minijaturnog bisera u obimnom delu autorke, već činjenica da postoji koegzistencija između stvarnog i nestvarnog, između pojavne stvarnosti i magije. Klimatske promene, preispitivanje sećanja, muški i ženski pogledi na svet, ljudsko otuđenje, neke su od tema majstorski utkanih u priču koja podstiče ne samo likove nego i čitaoce da pogledaju unutar i oko sebe. 
Distopična minijatura Kristine Peri Rosi budi maštu čitaoca željnog da pročita delo koje bi Hulio Kortasar i Dino Bucati napisali u četiri ruke, u nekom zaboravljenom pariskom bistrou.

Branko Anđić