Svakom sledećom knjigom Boris Miljković dopisuje u prethodnu novosti o svom književnom umeću. U ovom romanu sa didaskalijama poigrao se različitim formama. Evo kako bi se ova ozbiljna igra mogla šematski prikazati.

No, svakako, formalno uobličavanje teksta tek je pokušaj da se nešto više i drugačije kaže. Dakle, naravno da je ova knjiga sazdana od suptilnog mešanja žanrova kako se to zbiva i u životu i sa ljudima i njihovim poljupcima, uspomenama i razgovorima. Iza svih njih uvek ostaju pitanja ljubavi, odanosti, čežnje, sete, potrage za prošlim u onome što će tek doći...

Ovu knjigu valja učitati kroz tri sloja: od umnoženosti pripovedača, preko različitih spisateljskih instrumenata do, naizgled, (pre)jasnog naslova. Ona je, uostalom, ono što vam se učini posle trećeg čitanja.