U romanu Tango za Buenos Ajres autor odmotava tajnu mapu megalopolisa u čijim je predgrađima tango i nastao – grada čija je istina zapravo u mračnom saglasju s rečima tanga, te pesme bića iskidanog između strasti i istorije, između neprebolne čežnje i osećanja rastuće prikraćenosti pojedinca, između plesa zanosa i paklene igre nedokučive, a sveprisutne stvarnosti.

Strani student stiže, tako, u Buenos Ajres, ne bi li pronašao mitskog pevača koji je tangu vratio onaj izvorni naboj što je i Borhesa podstakao da se osvrne na njegove korene. Ono što tamo zatiče još je i dragocenije: jedan grad mu postepeno otkriva zapretanu prošlost i muke svakodnevice što se razlivaju već i po ulicama, i to takvom snagom, lepotom i bezumljem da stranac ne može da se povrati od čuda.

Tomas Eloj Martines je napisao zanosan roman koji sažima suštinu tanga čijom bi muzičkom pratnjom mogao da se smatra ceo grad, grad čija se ukupna stvarnost razgranava u niz zapleta, čije su posledice nepregledne kao i ravnica na kojoj se Buenos Ajres izdiže. Uostalom, Buenos Ajres je – kao i njegovi junaci – iako ozbiljno ranjen, ostao uspravan i kad se krajem 2001. godine prebogata Argentina našla na ivici finansijskog ponora. Grad je pobedio.