Ako bismo veštinu pisanja definisali kao manipulaciju čiji zbir čine znanje, poetika, međužanrovsko preplitanje, uz talenat svakako - dobili bismo ono što je pred nama: tekstove Petera Zilahija. U zavisnosti od ugla posmatranja, oni mogu biti čista književna proza, putopisi, duhoviti i samoironični eseji, angažovani sociopolitički pamfleti, mitološki osvrti… I sve to zajedno. A mogu biti i zvučna kulisa samoj ličnosti autora. Da li ste ikada slušali Petera Zilahija kako naizust, suvereno, šarmantno, na bini, izgovara svoju prozu (ne poeziju!)? Niste? Trebalo bi. I kada se čita i kada se gleda, Zilahi je moderniji i mlađi no što jeste.

Knjiga Tri plus 1 doslovno je zidana za srpsko izdanje, ne kao puki zbir tekstova već kao geopoetičko zdanje u čiji materijal je ušla Afrika, Azija, Amerika, Evropa i još štošta drugo. Sve to je čvrsto vezivno tkivo za autorove buduće književne spratove.

Vladislav Bajac

Peter Zilahi je bela vrana mađarske književnosti… Kao da je knjigu pisao novinar perom pesnika.

Peter Esterhazi

Zilahi obuhvata poeziju otpora samouverenošću hodača u snu.

Ingo Šulce

Ovu knjigu pisao je razigrani kockar... koji, kao i svi kockari, i on voli da dobija, ali više od svega voli da blefira, igra biografsku prozu, a nikakve egomanijakalnosti u njemu nema. Sopstveno lice koristi kao masku.

Iz „Umesto predgovora”